To ne bira
Pri samom kraju jutarnje molitve
Sa strahom u očima i nijemom mimikom
Predraga sestra me upozorila
Da kataklizma iza zidina već je počela
Niz gorostasnu planinu iznad naše svete kuće
Slijevala se užarena bujica dimeći se
Rušeči sve pred sobom
Užasavajući sve živo i mrtvo
Dovršio sam molitvu i sam već uznemiren
Obuo cipele i obukao kaput
Pa sam okrenuvši leđa nadolazećoj propasti
Prema novoj se postaji svoga puta
Zaputio