Bezljudna zemlja

Na dan kad nestalo je ljudi
Nešto me ispod plećke zabolilo
Oštro iznenada
Pretvarajući se u tupo
Malo po malo

Da nikoga nema postao sam svjestan
Tek kasno u noći
Kad mi se tišina
Preglasnom učinila
I nekako šupljom

Godinama evo sam živim
U začaranom krugu godišnjih doba
Bez ikoga da mi se obraduje
Bez ikoga da ga zagrlim
Bez ikoga da me samo pogleda
Bez ikoga da dođe
Bez ikoga da nazove
Glas obični da mi uho pomiluje

  Pjesma dana - Sve