Na plahom se oblaku odmara sjena
Nešti odmora sad gore sad dolje
I prisjeća se prošlih krasnih vremena
Sa malo stresa i puno dobre volje

Na semaforu kolona u koloni čekam
Malo zbunjen zamišljen usporen
Iza mene trubi spodoba neka
Zašto ne krećem jesam li udaren

Propisno se dan sklanja pomrčini
Ovdje su noći iz reda običnih
Na mene sumrak ko da baca čini
Pa na nebu tražim krov pomični

Prethodni
  Pomisao
Sljedeći
Vatrogasac  
  Pjesma dana - Sve