Zbunjeni oblaci /2171/
Proleti pokoja ptica
Nebom oblaka zbunjenih
Ne znajući kamo
Još manje znajući zašto
Ljeta su netragom nestala
Jeseni i proljeća caruju
Jedno kraće od drugoga
Uporno se vrte u krug
Ta neka nova vremena
Početak kraja ljudskoga
Mirišu na tešku tišinu
Na paralizu proticanja