Svačiji
Mlin još uvijek melje pšenicu
Kruh se od brašna spravlja
Za gledanje trebamo šarenicu
Bolesni smo ko nekad bez zdravlja
Ima nas skoro svugdje a ima li
Brojke foruma blogova sve veće
Mejlova smo se silnih naprimali
A uglavnom su bili smeće
Za hodanje koristimo noge
Koliko znam ne pričamo pačijim
Ali smo podijeljeni na mnoge
Nismo više svoji nego svačiji
Neki bi čak i izvući se htjeli
Iz tih globalnih mrežnih ralja
Ne sluteći da su ih već odveli
U prostore nevažnih detalja