Kiridžija (1546)
Na izraubanom konju dana
Više ne mogu prenositi svjetlo
Od jedne tmine do druge
Ostarjelo isluženo kljuse
Jedva vuče nogu za nogom
A nagradu svoju nikako da dobije
Ostavljam se kiridžijskog posla
Zadnju šaku zobi stavljam u zobnicu
Zaboravljajući odjednom sve što je prošlo