Čekajući pticu   (1407)

Naslonjen na kamen
Njegovu nijemost upijam
I čekam svoju pticu
Na čelo da mi se spusti
Nema velikih pomaka
Samo se obrva uvija
Začuđena prostranstvom
Ovih krajeva pustih

Gromade bez imena
U nedogled se ispružile
Nikud im se ne žuri
Vrijeme one ne mjere
Pričinjavaju mi se glasovi
Uši su svoje odslužile
Dok čekam na kamenu
Pticu da me odabere

  Pjesma dana - Sve