Bodro (1305)
U meni poteče naglo jaka neka
Brza i bistra planinska rijeka
A onda se voda tek tako zamuti
Prahom vremena nesiguran slutim
I nije da nije i nije da je
Što je sad tu je što nije nije
Ne želim priznat da je sve gotovo
Razbistriti će se rijeka ponovo
Osim toga što je ta bistrina
Laki san ljetni ili čaša vina
I fali mi priznajem dok kroz mrak
Pokušavam pronaći otvor za zrak