Prosuo je crvenkast istok par kapi
Jutra
More pjesmu svoju uporno ponavlja
Ulica prazna kao da se plaši koraka
Nevoljko me onako uzgred pozdravlja
Svi znam tu su a nikog nema
Susrećem vjetrić mačku odsjaj na
Staklu
Vrištim stišan skroz znači šutim
Sličnost tražeći u paklu debaklu klu u
Vjerujem budan sam evo me hodam
U nekom gradu na nekom moru glasnom
U podnožju planine koju nježno miluje
Oblak
U vremenu bezvremenu nejasnom
