Mlin je nije

Mlinu se približim oprezno
Na zid drveni naslonim se
Pa opijen mirisom brašna friškog
Slušam zvuk mljevenja
Upijam vibracije iz hrastovine stare
Pratim list na površini bistre vode
Sve dok se ne sunovrati
Prema mlinskom kamenu
A onda se trgnem pogođen spoznajom
Da nema vode u odvojku potoka
Da nema zvuka mljevenja
Ni mirisa brašna
Samo je lišće stvarno tu
Žućkasto i suho

 

Ovaj unos je objavljen u Pjesma dana. Bookmarkirajte stalnu vezu.