Dišem

Pločnik jedva podnosi korake
Oronula fasada sitnom prašinom
Boji njegove rubove
Kao stari prekaljeni hodač
Nogu ispred noge stavljam
Ruke malo iza leđa malo u džepove
A pogledom ono što vidim
Evo u priču pretvaram
Ne zavaravam se vedrinom jutarnjom
U teškim vremenima ona je uvod
U još tamnije i teže poslijepodne
Nego koristim to kratkotrajno zatišje
Pa dišem
Dišem namjerno