Davno

Topla kupka tvog glasa
Nezaustavljivo me presretnog
Uspavljivala
Tog malo neobičnog
Ispunjenog popodneva
Prije puno puno ljudskih godina
I kad bih skoro nestao u carstvu
Prekrasnom snova
Tvoja ruka bi me dotakala
I čarolijom san bi nestao
A mi bi se opet priljubljeni
Razdvajali i razdvojeni
Priljubljivali
Ispunjavajući prostor visokih stropova
Širinom