Miris marcipana

U sivom srebro zasja
Na granici pogleda i kraja
Ruke opišu pokret
Prilično čudan stran
Uho ulovim kako
Otkucaje zbraja
I provocira misao što
Miriše na marcipan

Ja sam odjek eha
Daleki rođak jasnoće
Plugom starinskim orem
Ne pretjerano duboko
U ledu se kupam kad se
Zaželim hladnoće
I uvijek otvoreno držim
Svoje bolje oko

Ovaj unos je objavljen u Pjesma dana. Bookmarkirajte stalnu vezu.