Klupko (3111)

Ne mogu zaboraviti boje
Mirisi me zauvijek prate
S licima stvari tako stoje
Da nestanu pa se vrate

Prošli dani miču se novima
A onda se druže u snovima
Dok se klupko ne odmota
Tog običnog ljudskog života


Ovaj unos je objavljen u Pjesma dana. Bookmarkirajte stalnu vezu.