Nikad dosta (3103)

Na ničijoj zemlji izraslo drvo
Usred ničega posred praznine
Na njemu počelo rasti zlato
Ko kruške jabuke kao višnje

Ubrzo kolone počeše stizati
Što ljudi što neljudi nesretnika
Svi bi žuto grumenje da ih usreći
Ali ni blizu dovoljno ga nije bilo

Ovaj unos je objavljen u Pjesma dana. Bookmarkirajte stalnu vezu.