Krajevi lica (2662)

Pratim u stopu svoje krajeve
Raširen tako poprilično
I dođem mi da vrisnem
Malo je to zar ne neobično

Ali ne vičem ne galamim
Uporna mala gusjenica
Uz puno nogu sve mi se čini
Imam još i više zamisli lica

Ovaj unos je objavljen u Pjesma dana. Bookmarkirajte stalnu vezu.