Struja (2443)

Struja me odnijela daleko
Daleko
Ovo što sada gledam
Stvarne su daljine
U njima nema
Zemlje
Nema ljudi
Okolo je nešto nalik
Na kamen
Na prašinu
I puno praznine
Tamne
Beskrajno puno
I ničega ljudskog
Baš
Ničega ljudskog


Ovaj unos je objavljen u Pjesma dana. Bookmarkirajte stalnu vezu.